СЕСТРЕ ЈАНКОВИЋ

СЕСТРЕ ЈАНКОВИЋ 

Љубица (Алексинац, 1894 – Београд, 1974) и Даница (Лешница, 1898 – Београд, 1960) Јанковић , сестричине Тихомира и Владимира Ђорђевића су цео свој живот посветиле сакупљању и проучавању традиционалних игара, песама и обичаја. Оне су пионири српске етнокореологије. Њихов истраживачки и етнокореолошки рад обухвата широко подручје интересовања: од игара у Србији, Војводини, Црној Гори, Косову, Босни и Херцеговини, Македонији, Хрватској, Далмацији до одређених подручја Словеније. Најобухватнија збирка, резултат бројних истраживања, јесте осам књига под заједничким називом Народне игре , издаване од 1934. до 1964. године. Написале су и девету књигу, али није издата. Свака од ових књига садржи вредне теоријске расправе, записе игара и мелодија, као и црно-беле фотографије. Осим тога, написале су бројне радове разматрајући битне проблеме етнокореологије: структура игара, типови игара, записивање игара, односу игре и музике, стил и техника играња, обредне игре, психолошке основе играња, улога жене у игри, начин сакупљања игара на терену, васпитна улога и чување игара итд.

Љубица Јанковић је 1937. године у Етнографском музеју у Београду основала Архив о народним играма и од 1939. водила је Одељење за музички фолклор. Тада је систематски прикупљала драгоцену терминолошко-енциклопедијску и библиографску грађу о народним играма и музици. Сестре Јанковић су у Београду у својој кући одржавале и курсеве народних игара.

Будући да су се обе бавиле књижевношћу, њихови етнокореолошки радови су терминолошки јасни, лако читљиви, прецизни и наменски писани за ширу публику. Из тог разлога је и начин записивања игара, систем који су саме засновале, прилагођен сваком кориснику, јер је писан речима (дескриптивно). Данас се у светској, па и нашој етнокореологији такав систем не користи. Заменила га је Лабан-Кнустова нотација (Лабанотација) која се заснива на одређеним, устаљеним знацима. Систем Данице и Љубице Јанковић се у нашим, превасходно студентским етнокореолошким радовима преводи на Лабанотацију. Без обзира на то, њихове расправе и студије засноване на сопственом систему биле су веома запажене у свету и издаване у бројним страним зборницима и часописима.Списак њихових радова је обиман. Списак литературе може се наћи на ФМУ у Београду.

О Љубици Јанковић писали су:

Милица Илијин, „Љубица С. Јанковић“, Народно стваралаштво , 13, Београд, 1974, 141-144.

Оливера Младеновић, „Академик Љубица С. Јанковић (1894-1974)“, Гласник ЕИ , 23, Београд, 1974, 135-142.

О Даници Јанковић писали су:

Љубица Јанковић, „Библиографија радова Данице С. Јановић“, Гласник ЕМ , 22-23, Београд, 1960, 263-266.

Оливера Младеновић, „Даница С. Јанковић (1898-1960)“, Гласник ЕМ , 22-23, Београд, 1960, 260-263.