БРАЋА ЂОРЂЕВИЋ

БРАЋА ЂОРЂЕВИЋ 

Тихомир Р. Ђорђевић - Књажевац, 19. феб. 1868 – Београд,
26. мај 1944

Тихомир Ђорђевић је први модерни фолклориста у нас, први који је у пракси примењивао најновија искуства европске и светске фолклористичке науке. У својим радовима је превасходно проучавао народни живот и обичаје српскога народа. Међутим, нарочито су значајна његова проучавања народнога живота, обичаја и стваралаштва Рома, Турака, Муслимана, Албанаца, Черкеза, Јевреја.

Одржавао је многа предавања у свету (Лондон, Париз) о Србији, њеној историји, народу и фолклору, упознавајући на тај начин енглеску и француску нацију „са малом и ратом опустошеном Србијом и ширећи за њу интересовање и љубав“.

Имао је храбрости да веома млад крене сопственим путем, да буде први у нас који ће све области народнога живота и стваралаштва проучавати по модерним научним принципима и методама, користећи подједнако савесно и успешно податке са терена, из архива, из наше и стране стручне литературе.

Као изврстан познавалац тадашње савремене етнологије, фолклористике, домаће и стране литературе, Тихомир Ђорђевић је са својом расправом о српским играма урадио пионирско дело у српској етнокореологији. У нашу стручну праксу увео је методу упитника , анкету, односно, како вели, упутстава . Управо упутствима за прикупљање података о одређеним обичајима и грађом на основу таквих упутстава обиловаће часопис ,,Караџић"-лист за српски народни живот, обичаје и предање који Ђорђевић покреће у Алексинцу 1899. године. Да би се сачувале, покупиле или расветлиле све тековине народа, у поменутом часопису је установио и неговао многе сталне рубрике: народно предање о местима, Краљевић Марко у народном предању, српске народне песме, српске народне приповетке, српске народне загонетке, српске народне пословице, српске народне клетве, српске народне заклетве, правни обичаји у Срба, музички обичаји у Срба, ловачки обичаји у Срба, животиње и биље у народном предању, технолошки обичаји у Срба, медицински обилаји у Срба .

ВИШЕ У НАСТАВКУ...