ЕТНОКОРЕОЛОГИЈА и ЕТНОКОРЕОЛОЗИ

ЕТНОКОРЕОЛОГИЈА и ЕТНОКОРЕОЛОЗИ

Етнокореологија је наука која се бави изучавањем традиционалног играчког наслеђа.

У Србији још увек не постоји факултет за етнокореологију, али се она као други главни предмет изучава у оквиру студија Етномузикологије на Факултету музичке уметности у Београду од школске 1990/1991. године.

Иако млада наука, наша етнокореологија већ има запажене резултате на бројним домаћим и страним симпозијумима, захваљујући најпре проф. др Оливери Васић и мр Селени Ракочевић, али и млађој генерацији етномузиколога Весни Бајић и Здравку Ранисављевићу.

Проблеми у изучавању наших традиционалних игара су многи, стога су и теме интересовања поменутих истраживача бројне и разнолике. Имајући увид у светска дешавања, пре свега у деловање европске секције за етнокореологију (Group for Ethnochoreology) при Интернационалном савету за традиционалну музику (International Council for Traditional Music- ICTM), наша »радна група« покушава да се приближи савременим питањима, и да размењује искуства са етнокореолозима са симпозијумима која организује поменута секција
/више о томе видети у рубрици Образовање – симпозијуми/.

Научни радови етнокореолога из Србије

Етнокореолози пишу научне радове из области етнокореологије, које углавном објављују у зборницима. У овој рубрици упознаћемо Вас са деловима одабраних радова.
мр Селена Ракочевић
Београд

Коло у Војводини:
Традиционална игра уз музику као мрежа различитих значења

Рад у целини је објављен у зборнику Музика и умрежавање, седми међународни симпозијум, Факултет музичке уметности Београд, 2006, 257-273.
У већини речника са подручја распростирања јужнословенских језика, почев још од XVII века, постоји термин коло1. Објашењења су у њима мање или више прецизна и опширна, а у појединима се констатује да се ради о прасловенској речи, јер се она, како је то формулисано у Ријечнику Југословенске знаности и умјетности, у истом облику налази у свим словенским језицима2. У српској народној играчкој пракси има више могућих значења термина коло, а Оливера Младеновић у књизи Коло у Јужних Словена, до сада јединој научној студији на српском језику посвећеној овој проблематици, издваја њих пет:

1. у основном значењу реч коло се односи на облик игре која се изводи у кругу или полукругу,
2. може да се односи на групу људи која учествује у игри,
3. игранку сâму,
1Оливера Младеновић, Коло у Јужних Словена, САНУ, Етнографски музеј, посебна издања, књига 14, ур. Милорад Васовић,Београд, 1973, 15.
2Исто, 15.
4. врсту (тип) игре који осим кружног облика има и посебну мелодију (О. Младеновић наводи пример славонског кола које се, како она то каже, «не може помешати са другим славонским колима која имају своје називе: дере, календара и сл.) и, најзад,
5. кружну игру коју мелодија, типичност и стилске одлике одређују као особит израз етничке групе (нпр. српско, бугарско или хрватско коло)3.

ВИШЕ У НАСТАВКУ...